НА ДРИНИ ЋУПРИЈА

01

Основно о делу

На Дрини ћуприја је историјски роман-хроника Иве Андрића, објављен 1945. године. Радња прати живот Вишеграда и његових становника током приближно четири века, од друге половине XVI века до почетка Првог светског рата 1914. године.

У средишту романа није један јунак, већ мост на Дрини, који повезује људе, народе, вере, судбине и историјска раздобља. Зато се може рећи да је ћуприја главни симбол и „главни јунак" дела.

Роман је једно од најзначајнијих дела српске књижевности XX века. Андрић је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност за целокупно стваралаштво.

02

Књижевни род и врста

Дело припада епици. Књижевна врста је историјски роман-хроника. Роман је историјски јер обухвата стварне историјске околности: турску власт, данак у крви, аустроугарску окупацију Босне и почетак Првог светског рата. Он је хроника јер прати живот једног места и више нараштаја људи током дугог временског периода.

04

Кратак садржај

Роман почиње причом о дечаку који је као хришћанско дете одведен у данак у крви. Он касније постаје велики везир Мехмед-паша Соколовић и наређује да се на Дрини, код Вишеграда, подигне велики камени мост.

Градња моста тешка је и сурова. Надзорник Абид-ага немилосрдно кажњава народ који ради на градњи. Радисав са Уништа покушава да се супротстави турској власти и градњи моста, али бива ухваћен и сурово погубљен.

После изградње, мост постаје средиште живота Вишеграда. На њему се смењују генерације, рађају љубави, шире гласине, дешавају свађе, трговине, несреће и свечаности. Ћуприја остаје трајна, док се људи мењају и нестају.

У роману су приказане бројне појединачне судбине. Међу њима се издваја Фата Авдагина, лепа девојка која не прихвата брак на који је принуђена и скаче са моста у Дрину. Њена трагедија показује немоћ појединца пред патријархалним обичајима.

После аустроугарске окупације Босне 1878. године у Вишеград стижу нова власт, војска, чиновници, железница, нови начин облачења и нови животни обичаји. Стари свет се постепено мења и нестаје.

На крају романа, уочи Првог светског рата, мост бива миниран. Његово рушење означава крај једног историјског света и прекид привидне трајности.

05

Композиција

Роман има хроничарску композицију. Не прати једну непрекинуту радњу нити једног главног јунака, већ је састављен од низа прича, догађаја и судбина које су повезане мостом. Свака епизода има извесну самосталност, али све заједно граде слику живота Вишеграда кроз векове. Композиција је мозаичка: роман је као мозаик састављен од многих ликова, догађаја и историјских тренутака.

06

Приповедач

Приповедач је у трећем лицу и има свезнајућу позицију. Он познаје прошлост, животе ликова, историјске околности и судбине читавог града. Приповедање је мирно, објективно и хроничарско, али није хладно. Андрић често показује разумевање за људску патњу, страх, усамљеност и пролазност.

07

Мехмед-паша Соколовић

Мехмед-паша је историјска личност и задужбинар моста. У роману је приказан као човек који је у детињству одведен из родног краја и који касније, као моћан државник, гради мост на месту свог болног растанка са завичајем. Мост је његов покушај да повеже две обале, прошлост и садашњост, завичај и живот у туђини.

08

Абидага

Абидага је надзорник изградње моста. Суров је, самовољан и немилосрдан према народу. Представља безличну и насилну власт. Његова судбина показује да ни моћници нису трајни: после пада са власти он остаје понижен и заборављен.

09

Радисав са Уништа

Радисав је човек који се супротставља градњи моста и турској власти. Он покушава да подстакне народ на отпор, али бива откривен, мучен и погубљен. Његова смрт је једна од најпотреснијих сцена у роману. Радисав је симбол отпора потлаченог човека против насиља и неправде.

10

Фата Авдагина

Фата је лепа и поносита девојка. Принуђена је да се уда за човека кога не воли. На путу ка свадби скаче са моста у Дрину. Њена трагедија показује положај жене у патријархалном друштву. Она не може да промени своју судбину, али последњим поступком бира смрт уместо живота који јој је наметнут.

11

Лотика

Лотика је Јеврејка, власница гостионице. Вредна је, способна, пожртвована и снажна жена. Она је један од најживљих ликова романа. Њена гостионица је место на коме се срећу људи различитих вера, народа, занимања и погледа на свет. Лотикина судбина показује како велики историјски догађаји утичу на живот појединца. После рата и пропасти старог света, она остаје исцрпљена и сломљена.

13

Алихоџа Мутевелић

Алихоџа је један од најзначајнијих ликова другог дела романа. Он је муслимански трговац, везан за стари поредак, традицију и живот под турском влашћу. Долазак Аустроугара доживљава као нарушавање познатог света. Он не може да прихвати ново време, нове обичаје и промене које доноси модернизација. Његова смрт после рушења моста симболично означава нестанак старог вишеградског света.

14

Мост као главни симбол

Мост има више значења. Он је најпре стварна грађевина која повезује две обале Дрине. Он је симбол повезивања Истока и Запада, хришћана и муслимана, прошлости и садашњости, појединаца и заједнице. Мост је и симбол трајања: људи долазе и одлазе, рађају се и умиру, државе се мењају, али мост дуго остаје исти. Ипак, рушење моста на крају показује да ни најтрајније грађевине нису јаче од историјског насиља и рата.

15

Капија

Капија је средишњи, проширени део моста. Она је главно место окупљања у Вишеграду. На капији се разговара о политици, трговини, љубави, рату, времену и свакодневним догађајима. Ту се види живот целог града. Капија је симбол заједнице, јавног живота и људске потребе да буде међу другима.

17

Главне теме

Пролазност људског живота; трајање и рушење; историјска судбина Босне; судбина малог човека у великим историјским догађајима; насиље власти; отпор неправди; патријархално друштво; сусрет Истока и Запада; суживот различитих народа и вера; усамљеност; смрт; мост као симбол повезивања.

18

Историја и појединац

Једна од најважнијих идеја романа јесте да историја често одлучује о судбини обичних људи. Обични људи не могу да зауставе велике историјске промене: смену власти, ратове, окупације, побуне и рушења. Они могу само да покушају да сачувају лични живот, породицу, достојанство и успомене. Зато су у роману појединачне судбине увек повезане са широм историјом Вишеграда.

19

Исток и Запад

У роману се сусрећу различите културе, вере и цивилизације. Турска власт представља оријентални, исламски и патријархални свет. Долазак Аустроугарске доноси европску администрацију, технику, железницу, нови поредак, нову одећу, нове навике и другачији однос према животу. Андрић не приказује један свет као потпуно добар, а други као потпуно лош. Он показује да свака промена доноси и напредак и губитак.

20

Језик и стил

Андрићев стил је миран, прецизан, сликовит и наизглед једноставан. Он често подсећа на усмено приповедање, хронику, легенду и народно предање.

Особине стила су:

• хроничарски тон;
• мирно и објективно приповедање;
• лирски описи природе;
• филозофска размишљања о животу и историји;
• снажна симболика;
• сажетост и прецизност;
• иронија;
• осећање пролазности;
• спајање историјског и личног.

21

Порука дела

На Дрини ћуприја показује да је људски живот кратак и пролазан, а историја често сурова. Ипак, човек непрестано настоји да гради везе, мостове, заједницу и смисао.

Мост је знак човекове потребе да превазиђе поделе, страхове и границе. Његово рушење на крају романа не уништава идеју моста, већ показује колико је та идеја драгоцена.

Шта обавезно знати за такмичење