KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (POJAM, GLAVNE ODLIKE)
Nazad na kursКњижевност
КЊИЖЕВНОСТ СТАРОГ ВЕКА
(ПОЈАМ, ГЛАВНЕ ОДЛИКЕ)
Књижевност старог века обухвата најстарија књижевна дела настала у великим цивилизацијама старог Истока, Грчке и Рима. Развијала се од појаве писма до пада Западног римског царства 476. године.
Најзначајније књижевности старог века су:
књижевности старог Истока: сумерско-вавилонска, египатска, јеврејска, индијска, кинеска;
старогрчка књижевност;
римска књижевност.
Главне одлике
Настала је из усмене традиције: митова, легенди, обредних песама, предања и прича.
У њој су веома важни религија, богови, митологија и судбина.
Чести су мотиви постанка света, борбе добра и зла, јунаштва, смрти, бесмртности, љубави и односа човека према боговима.
Ликови су често богови, полубогови, легендарни јунаци, владари и ратници.
Књижевност има и поучну улогу: преноси моралне, верске и животне вредности заједнице.
Развијају се основни књижевни родови и врсте: еп, лирика и драма.
У старогрчкој књижевности у средишту је човек, његова мера, лепота, разум и одговорност; то се назива антропоцентризам.
У римској књижевности јаче су истакнути држава, дужност, закон, грађанске врлине и углед на грчке узоре.
Значајна дела и писци
Еп о Гилгамешу – најстарији сачувани еп;
Библија;
Хомер: Илијада и Одисеја;
Софокле: Антигона, Цар Едип;
Есхил и Еурипид;
Вергилије: Енеида;
Хорације и Овидије.
Закључак
Најкраће
Књижевност старог века развила се из мита, религије и усменог предања; говори о боговима, јунацима, судбини и моралним вредностима, а поставила је темеље европске књижевности.