ZAMENICE. IMENIČKE ZAMENICE. PRIDEVSKE ZAMENICE
Nazad na kursЗАМЕНИЦЕ. ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
Заменице су врста речи која упућују на бића, ствари и особине. Према томе да ли замењују именице или придеве, све заменице се деле на:
а) ИМЕНИЧКЕ и
б) ПРИДЕВСКЕ
а) Именичке заменице
а) Именичке заменице су, као и именице, самосталне речи. Оне у реченици имају функцију субјекта или објекта а деле се на 1. ЛИЧНЕ и 2. НЕЛИЧНЕ.
1. ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ за 1. 2. и 3. лице у једнини и множини
-ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВАКО ЛИЦЕ ( ПОВРАТНА ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА) СЕБЕ ИЛИ СЕ
номинатив
-
генитив
себе
датив
себи
акузатив
себе, се
вокатив
-
инструментал
собом
локатив
себи
2. НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ
2. НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ- не разликују лица. Имају по један облик који се употребљава за сва три рода и оба броја.
Никада за никога нисам ту, већ Ни за кога нисам ту.-када се одричне заменице потребљавају са предлозима.
б) ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ
имају функцију атрибута или именског дела предиката и зато нису самосталне речи. Као и придеви, слажу се са именицом у роду, броју и падежу.
Присвојне или посесивне
Присвојне или посесивне-означавају припадање првом, другом или трећем лицу (мој, твој, његов) , односно сваком лицу ( свој, -а, -е) -она истим обликом обележава припадност и 1. и2. и 3-лицу:
Ја имам своју оловку.
Ти имаш своју оловку.
Он има своју оловку.
Показне или демонстративне заменице
Показне или демонстративне заменице -упућују на:
Лица и предмете
овај, ова, ово; ови, ове, ова
тај, та, то; ти, те, та
онај, она, оно; они, оне, она
особине каквоћу:
овакав, оваква, овакво; овакви, овакве, оваква
такав, таква, такво; такви, такве, таква
онакав, онаква, онакво; онакви, онакве, онаква
количину:
оволики, оволика, оволико; оволики, оволике, оволика
толики, толика, толило; толики, толике, толика
онолики, онолика, онолико; онолики, онолике, онолика
Упитно-односне заменице:
Упитно-односне заменице: употребљавају се у упитним и односним реченицама: који, колики, какав, чији
Неодређене заменице
Неодређене заменице-упућују на неодређене појмове: неки, некакав, неколик, нечији
Одричне заменице
Одричне заменице- упућују на одрицање именичког појма: никоји, никакав, ничији
Опште или одређене заменице
Опште или одређене заменице-упућују на сва бића и предмете на које се помишља: сваки, свакакав, свачији, ма који, било који, који год, ма колики, ма чији...
Задаци:
1. Одреди којој врсти припада заменица у следећим реченицама:
1. Свако нек пронађе свога пара.
Присвојна
Општа
одрична
2. Заокружи правилно написане реченице, обраћајући пажњу на одричне заменице: нико, ништа.
Данас ни за кога нисам ту.
Немој ми ниокоме говорити.
Ја се ни због кога на тебе не љутим.
Нисмо се ниучему сложили.
Ана није могла нисаким да разговара.
Ми се ни око чега не свађамо.
Нисам добила ни од кога поклон.
РЕШЕЊА:
ни о коме, ни због кога, ни у чему, ни са ким, ни око чега, ни од кога.
Објашњење:
Објашњење: Правило је: када уз одричне заменице нико и ништа стоји предлог, предлог се умеће између префикса ни- и заменице.
Зато се пише одвојено:
ни од кога, а не „од никога"
ни са ким, а не „са никим"
ни о чему, а не „о ничему"
ни за шта, а не „за ништа"
ни пред ким, ни код кога, ни у шта
Примери:
Немам ни од кога помоћ.
Ни са ким није разговарао.
Не бринем ни о чему.
Не пристајем ни на шта.
Али без предлога пише се састављено:
нико, никога, никоме, ником
ништа, ничега, ничему, ничим
Најкраће: са предлогом — раставља се: ни + предлог + ко/шта.