Врсте речи

Све речи у српском језику се деле на ПРОМЕНЉИВЕ ( мењају свој облик) и НЕПРОМЕНЉИВЕ (не мењају свој облик)

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ МОГУ БИТИ:

а) ИМЕНСКЕ — именице, заменице, придеви, неки бројеви -њихова промена назива се ДЕКЛИНАЦИЈА

б) ГЛАГОЛИ — промена глагола назива се КОНЈУГАЦИЈА

А) Променљиве речи:

1. Именице. Род, број, промена именица. Врсте именица

Морфологија је део науке о језику која проучава врсте речи и облике речи.

Према облику, граматичким одликама, служби (функцији) у језику и реченици и граматичком значењу, све речи нашег језика деле се на десет врста. И то на пет променљивих и пет непроменљивих:

Именице, придеви, заменице и бројеви један, два, три и четири чине групу променљивих речи, које се зову именске речи.

Глаголи су променљиве речи чије се обличке особине заснивају на граматичким особинама лица (говорног, саговорника и неприсутног лица), времена (одмереног према тренутку говора), начина (одређеног по ставу говорног лица према радњи), глаголског вида (сагледавање радње по трајању), глаголског рода (сагледавања односа вршиоца радње и предмета радње), граматичког рода (мушког, женског и средњег) и граматичког броја (једнина и множина).

Прилози (осим у елементу поређења), бројеви од пет надаље (осим кад нису именице као стотина, хиљада, милион), предлози, везници, речце и узвици чине групу непроменљивих речи.

Именице су променљиве речи које означавају неко биће, предмет или појаву, појам уопште, као скуп особина.

Граматичка категорија рода именица изражена је разликама заснованим на разликовању полова бића у природи.

Граматичка категорија броја именица изражена је наставцима који означавају разликовање јединке према више јединки појмова које означавају. Уколико означавају јединку, именица ће бити у облику једнине.

Граматичка категорија падежа именица изражена је различитим наставцима исте именице који означавају различите односе у које именица ступа у реченици.

Према значењу, према особинама онога што се њима означава (именује), именице се деле на шест врста-властите, заједничке (опште) , збирне (колективне) , градивне, апстрактне(мисаоне).глаголске.

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ су посебна имена појединих бића и предмета: Маја, Шарац, Србија, Земља...

Увек се пишу великим словом.

ЗАЈЕДНИЧКЕ (ОПШТЕ) ИМЕНИЦЕ

ЗАЈЕДНИЧКЕ (ОПШТЕ) ИМЕНИЦЕ су називи бића, предмета или појава са заједничким особинама: човек, цвет, оловка, планина....

ЗБИРНЕ (КОЛЕКТИВНЕ) ИМЕНИЦЕ

ЗБИРНЕ (КОЛЕКТИВНЕ) ИМЕНИЦЕ означавају скуп или мништво бића или предмета исте врсте који се схватају као једна целина: лишће, пруће, цвеће, јагњад... Ове именице обликом једнине означавају множину-то цвеће

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ означавају неку материју или грађу у најмањој или највећој количини: вода, земља, песак, гвожђе. Немају облик множине осим када је реч о различитим врстама исте материје-нпр. Нападали су велики снегови.

Pluralia tantum

Pluralia tantum су именице које облицима множине означавају једнину, састављене су од најмање два дела: та уста, та плућа, та врата, те наочари, те панталоне...

АПСТРАКТНЕ (МИСАОНЕ) ИМЕНИЦЕ

АПСТРАКТНЕ (МИСАОНЕ) ИМЕНИЦЕ означавају апстрактне појмове, нешто неопипљиво, невидљиво, нешто што се замишља или осећа. Осећања: радост, нада...Особине: младост, снага...

ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ

ГЛАГОЛСКЕ ИМЕНИЦЕ означавају неку радњу, стање или збивање: читање, вожња, старење, борба

Бројне именице

Бројне именице означавају број мушких особа, називе оцена и неке бројеве: тројица (три мушкарца) , петица (оцена или број градског аутобуса) , стотина, хиљада, милион и милијарда.

Вежбе: